Zdravo, ja sam Jovana!

Ne znam da li je tako kod vas, ali gotovo uvek kada se predstavljam važno mi je da kažem da sam pre svega mama troje dece, pa tek onda autor programa Srpski na klik. Razumeću te pre svega kao roditelj roditelja, a onda i kao autor programa za decu koja žive u dvojezičnom ili višejezičnom okruženju. 

I kako je moj ceo život okrenut deci i svojoj ali i hiljdu onih koje nisam ja rodila ali sam ih mnogo toga naučila, smatram da je velika privilegija učiti ih, podučavati ih, biti deo njihovih života i podržati ih da budu što bolji ljudi. Uticati na jačanje njihove veze sa porodicom je poseban osećaj. To je velika stvar, složićete se?

Pored toga što želim da tvoje dete ima bogat rečnik kroz koji će negovati i jačati veze sa svojim korenima i poreklom, stalo mi je da ti budem podrška kada su u pitanju izazovi koje sa sobom nosi nedostatak jezičkog okruženja sa kojima se suočavaš tokom odrastanja svog deteta u višejezičnom okruženju.

Važno mi je da tvoje dete govori srpski sa mnogo samopouzdanja. Srpski jezik ne treba da bude barijera kada je u pitanju odnos tvojih roditelja, porodice u Srbiji, prijatelja i tvog deteta, već most za jačanje te veze.

Smatram da je naša odgovornost da decu spremimo na put koji se zove život. A kako bez srpskog jezika, kulture i tradicije svojih najmilijih, roditelja, baka i deka, prabaka, pradeka? Deo njihovog identiteta uvek će biti poreklo roditelja i njihovi koreni. Važno je da znaju ko su im bake, deke, prabake i pradeke. Isto tako deo njihovog identiteta je i sredina u kojoj rastu, druže se, žive kao i jezik na kom sve to rade.

Zato roditelji dvojezične i višejezične dece imaju odgovornost i obavezu više u odnosu na sve druge roditelje, a to je da podstiču i neguju sve ono što čini identitet njihove dece kako bi sutra ta deca živela sav svoj potencijal. To je verujem san svakog od roditelja.

Pripadnost se javlja u čoveku u obliku potrebe koja treba kao i svaka druga da bude zadovoljena. Period kada dete krene da istražuje sve delove svoga identiteta je adolescencija. Poznato nam je koliko je to osetljiv period za svakog pojedinca. Isto tako je to period kada se istinski i prirodno zapita KO SAM JA i GDE PRIPADAM?
To je vreme kada se samopouzdanje lako poljulja, kada se bore sami sa sobom jer su po nečemu drugačiji od okruženja. To je period kada lako pomisle da ih ta različitost čini manje vrednim ili im ne dozvoljava da pripadaju.

O tome treba da mislimo dok su mali!

Nisam ovde da se bavimo osuđivanjem da li dete govori srpski, u kojoj meri, koliko često ide u Srbiju ili ne ide uopšte, da li kod kuće pričate na srpskom uvek, ponekad ili nikad. Ne, to ovde nije važno!

Ovde je važno da smo zajedno, da imate podršku i da deca u opuštenoj prijatnoj atmosferi, bez ikakvog pritiska jedva čekaju sledeći čas i sa radošću uče srpski jezik, čak i kada im nije najjasnije zašto to rade.

Želim da ovo bude jedna sigurna luka za decu srpskog porekla širom sveta. Mesto gde imaju okruženje kome pripadaju, a nema ga tamo gde žive. Mesto gde neguju deo svog identiteta koji se odnosi na srpsko poreklo kako bi sutra znali da neguju, čuvaju i vole svoje i poštuje tuđe, i da sve to i oni prenesu svojoj deci kao što vi prenosite njima.