„Želim da moje dete nauči srpski.“
Zvuči kao jednostavan cilj.
A onda počneš da tražiš online časove srpskog za dete i pojavi se mnogo pitanja.
- Individualno ili grupno?
- 30 ili 45 minuta?
- Jednom ili dva puta nedeljno?
- Da li treba učiti gramatiku?
- Šta ako dete razume srpski, ali ne želi da ga govori?
- A šta ako ne zna ni reč?
Ako biraš online časove srpskog za dete koje odrasta u dijaspori, evo 7 stvari koje bih kao učiteljica i neko ko godinama radi upravo sa ovom decom proverila pre upisa.
1. Da li je program napravljen baš za decu iz dijaspore?
Dete koje odrasta u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Americi ili nekoj drugoj zemlji nije u istoj jezičkoj situaciji kao dete koje odrasta u Srbiji.
- Jedno dete razume gotovo sve, ali odgovara na drugom jeziku.
- Drugo govori sa roditeljima na srpskom, ali mu nedostaje rečnik.
- Treće govori odlično, ali ne čita i ne piše.
- Četvrto dolazi na prvi čas i ne zna ni reč.
Zato srpski za decu iz dijaspore ne bi trebalo da bude preslikana nastava srpskog jezika iz škole. Polazna tačka mora da bude dete.
2. Koliko dete zaista govori tokom časa?
Čas može da ima prelepe prezentacije, animacije, igrice i materijale. Ali postavi jedno jednostavno pitanje:
Koliko je moje dete tokom tog časa zaista koristilo srpski?
Detetu su potrebne prilike da pita, odgovori, opisuje, bira, objašnjava, zamišlja, greši i pokušava ponovo.
Zato nije najvažnije koliko je novih reči dete tog dana „naučilo“. Važnije je: šta je danas uspelo da kaže?
3. Da li se čas prilagođava detetu ili se dete prilagođava času?
Zamisli dvoje šestogodišnjaka. Jedno može dugo da sedi, crta i razgovara. Drugo posle deset minuta ustaje sa stolice.
To ne znači da drugo dete ne može da uči online. Možda mu samo treba drugačiji način učenja. Dobar online čas može da znači i:
„Pronađi nešto crveno!“
„Skoči tri puta!“
„Donesi omiljenu igračku!“
„Sakrij medu, a ja ću pogoditi gde je!“
Dete tada uči kroz igru, pokret, radoznalost i iskustvo.
4. Da li svi časovi moraju da traju isto?
Ne bih birala program samo prema tome da li čas traje 30, 45 ili 60 minuta. Pitala bih: Šta se događa kada pažnja mog deteta tog dana traje kraće?
Detetu ne znači mnogo što je „izdržalo“ ceo čas ako je poslednjih 15 minuta samo čekalo da se završi. Mnogo je važnije da nastavnik ume da prati dete i prilagođava dinamiku rada njegovoj pažnji.
5. Šta se događa kada dete pogreši?
Posebno kod dece koja razumeju srpski, ali ga ne govore, ovo je ogromno.
Dete traži reč. Ubaci reč iz drugog jezika. Pogreši padež. Zastane.
Ako svaki pokušaj prati: „Nije tako“, „Ponovi pravilno“ ili „Kako se kaže na srpskom?“, dete može vrlo brzo da zaključi da je sigurnije da ne govori.
Prvo gradimo sigurnost da dete govori. Pravilnost dolazi postepeno.
6. Da li nastavnik poznaje dete ili samo lekciju?
Dobar nastavnik mora da zna šta predaje. Ali kada radi sa detetom, mora da zna i kome predaje.
- Šta dete voli?
- Šta ga nasmeje?
- Da li voli dinosauruse, fudbal, životinje ili svemir?
- Da li obožava da priča ili mu treba vreme da se oslobodi?
Interesovanja nisu samo ukras časa. Ona su jedan od najbržih puteva do detetove pažnje i želje da komunicira.
7. Kako ćeš znati da dete napreduje?
Napredak nije samo broj završenih lekcija. Kod deteta iz dijaspore napredak izgleda ovako:
- Ranije: Odgovaralo jednom rečju — Sada: Odgovara celom rečenicom.
- Ranije: Mama je prevodila bakino pitanje — Sada: Dete ga razume samo.
- Ranije: Govorilo „Hoću juice“ — Sada: Spontano kaže „Hoću sok“.
- Ranije: Nije želelo da razgovara sa rođacima — Sada: Samo započinje razgovor.
Kako onda izabrati časove srpskog?
Nemoj prvo da pitaš koji program ima najviše gradiva. Pitaj: Gde će moje dete najviše koristiti srpski?
Nemoj da gledaš samo koliko minuta traje čas. Gledaj šta se tokom tih minuta događa. Ne traži mesto na kojem dete nikada neće pogrešiti. Traži mesto na kojem će se osećati dovoljno sigurno da pokuša da govori.
To je princip kojim se vodimo i u Srpskom na klik. Naš DIP metod (Dete, Igra, Pokret) polazi od konkretnog deteta, njegovog nivoa srpskog, interesovanja i pažnje.
Jer naš cilj nije samo da dete zna više srpskog. Cilј je da ga koristi.
A šta možeš da uradiš već danas?
Ne moraš da čekaš početak časova da bi pomogla detetu da više govori srpski. Mnogo toga može da počne kod kuće, kroz kratke razgovore, igru i male porodične rituale.
Zato sam napravila besplatan vodič „Kako da tvoje dete više priča srpski“ sa jednostavnim idejama koje možeš odmah da isprobaš:
- Bez dodatnog „učenja“
- Bez ispitivanja
- Bez pritiska da svaka rečenica bude savršena
Samo više malih prilika da dete koristi srpski.
PREUZMI BESPLATAN VODIČ:
