Ovo je rečenica od koje se svakom roditelju u dijaspori na trenutak stegne srce.
Obično se dogodi sasvim neočekivano – dok pokušavate da sa detetom prelistate knjigu na srpskom ili ga podsetite da baki preko telefona odgovori na maternjem jeziku. Umesto saradnje, dobijete bunt, kolutanje očima i pitanje:
„Zašto ja uopšte moram ovo da učim kad u školi, na treningu i sa drugarima pričam samo nemački (ili engleski/francuski)?“
Prva reakcija većine roditelja je pokušaj logičkog objašnjavanja: „Zato što si iz Srbije“, „Zato što tako treba“, „Zato da bi mogao da pričaš sa rodbinom“. Međutim, deca logiku odraslih ne doživljavaju na isti način. Za njih je to u tom trenutku samo dodatni pritisak i obaveza.
Kako onda odgovoriti na ovo pitanje i pretvoriti otpor u radoznalost? Evo 4 pristupa koji provereno menjaju dečiju perspektivu.
1. Ne namećite jezik kao „obavezu“, već kao „tajnu šifru“
Za dete, školske obaveze u lokalnoj školi su već dovoljno naporne. Ako srpski jezik postavite kao još jednu „školu kod kuće“, otpor je prirodna reakcija.
Preokrenite situaciju. Pokažite detetu da je znanje drugog jezika njegova supermoć i tajna šifra:
- „Znaš li da mi možemo da pričamo u prodavnici ili na ulici, a da nas niko oko nas ne razume? To je naša tajna poruka.“
- Kada dete shvati da je bilingvizam privilegija i zabavna veština, a ne suva gramatika, menja se i njegov stav.
2. Povežite jezik sa emocijom i pričom, a ne sa pravilima
Deca ne vole suvu gramatiku, ali obožavaju priče, šale i osećaj pripadnosti.
Umesto da ga ispravljate kada pogreši padež ili upotrebi stranu reč, fokusirajte se na sadržaj. Ispričajte mu zabavnu anegdotu iz vašeg detinjstva, objasnite mu šta znače smesni izrazi na srpskom ili zajedno pogledajte dečiji crtani film sa našom sinhronizacijom.
Kada jezik u detetovoj glavi postane sinonim za smeh, toplinu i igru sa roditeljima, otpor počinje sam od sebe da se topi.
3. Dajte mu konkretnu i blisku svrhu (ovde i sada)
Apstraktni razlozi poput „trebaće ti kad porasteš“ detetu od 7 ili 10 godina ne znače apsolutno ništa. Njegov svet je sada i ovde.
Pronađite svrhu koja je detetu trenutno važna:
- Mogućnost da se samostalno dopisuje sa rođacima kroz glasovne poruke na Viberu.
- Razumevanje omiljene pesme ili gejming videa na srpskom.
- Uloga „glavnog prevodioca“ kada rođaci dođu u posetu.
4. Promenite predavača – deca lakše prihvataju igru sa neutralnom osobom
Jedna od najčešćih pojava u dijaspori jeste to što deca najjači otpor pružaju upravo prema roditeljima. Kada mama ili tata pokušaju da drže čas, dete to doživljava kao narušavanje roditeljskog odnosa i reaguje inatom.
Kada vođenje časova preuzme neko drugi, stručno lice koje kroz igru i osmeh pristupa detetu, otpor nestaje u prvih 10 minuta.
U školi Srpski na klik, radimo upravo po autorskom DIP metodu (učenje kroz interaktivnu igru i vizuelne asocijacije). Naš cilj nije da decu opteretimo ocjenama i pravilima, već da kroz zabavu zavole jezik i jedva čekaju sledeći susret.
Želite “da prodate” ideju o srpskom jeziku svom detetu bez pritiska?
Ne morati nagovarati dete na duge časove. Ponudite mu samo jedno zabavno iskustvo.
Zakažite besplatan probni čas od 20 minuta. Pustite dete da kroz igru upozna učiteljicu i samo uvidi koliko učenje srpskog može da bude opušteno i zanimljivo.
