Ako tvoj mališan ne želi da priča na srpskom jeziku, a očigledno je da te razume sve što mu kažeš, to nije razlog za frustraciju, kako roditelji često odreaguju. Razlog takvog ponašanja može da bude prolazak kroz razvojnu fazu, nedovoljan fond reči kojim raspolaže, pasivan rečnik… Međutim, najčešće je svesnost da ćeš ga razumeti na jeziku sredine koji je njemu prirodnije da govori. Jer je to jezik na kome se igra, a igra je detetu najbliskija, jezik na kome razmišlja, koji čuje mnogo češće u svom okruženju. Detetu nije logično zašto bi se naprezalo i ulagalo dodatni napor da govori srpski jezik.
Često ovo ponašanje poljulja odlučnost roditelja i istrajnost kada je srpski jezik u pitanju, a onda i oni sami krenu da mešaju jezike, zaboravljaju da govore na srpskom, zaborave se itd. Najizazovnije je roditeljima u dvojezičnom braku kada su sami na ovom putu.
Na ranom uzrastu roditeljima često ne deluje da će doći do bilo kakvog problema ili poteškoća kada je srpski jezik u pitanju. I to najčešće bude tako dok se dete ne uključi među svoje vršnjake u vrtić ili školu. To je ključni momenat kada srpski pada u zasenak.
Sve ovo ukazuje na važnost svakodnevog bogaćenja rečnika, to znaš. Međutim problem se jevlja jer roditelji često nemaju strateški plan za usmerene aktivnosti. A upravo to je od ključnog značaja za postavljanje temelja srpskog jezika u ranom detinjstvu kako bi kasnije postojala osnova koja lako može da se nadograđuje.
Evo ideja šta treba da radiš:
Važno je da se uvek dogovorite pre početka igre, da će ova luda zabava biti samo na srpskom i ko pogreši i kaže nešto na drugom jeziku ispada iz igre!
-Osmisli igre za baku, deku i unučiće kako bi razgovor trajao što duže i motivisao dete da govori (znamo da oni baš i neće da razgovaraju telefonom kada mi hoćemo, zato treba da smo vrlo dosetljivi J)
-Čitanje pretvori u glumu, obavezno crtajte pročitano, izmišljajte nove likove i drugačije završetke priča
-Pročitajte neku rečenicu, pa je potom otpevajte, videćete luda zabava
-Budite đak, a dete učitelj srpskog
-Prevodite priče na srpski
-Napunite džak raznim igračkama, vežite oči i pogađajte predmete
-Učite pesmice, učenje sadržaja napamet iako ne razumeju reči je od neprocenljivog značaja za učenje bilo kog jezika
-Slušajte pesmice na srpskom ali uz neku aktivnost (igre: Muzičke stolice i Muzičkih kipova), tako će brže pamtiti reči čak iako im se pesmica ne svidi
Što igra bude zanimljivija to će dete biti motivisanije da se igra na srpskom jeziku i tražiće još.
Suština je u ponavljanju. Potrebano je strpljenje, trud i upornost.
I na kraju, znam da ti sve ovo negde i znaš. Dala sam ti samo inspiraciju i nove ideje. Poenta je da bilo gde da smo na svetu svima nama se dešava život. Imamo svoje rutine, planirane i one neplanirane situacije, pregršt obaveza naših, dečijih, poslovnih, kućnih…sve znam, jer sam i ja roditelj kao i ti i prolazim kroz sve to. I ma koliko nama stalo do srpskog i ma koliko se roditeljima činilo da rade na srpskom jeziku svog mališna, dođe dan kada shvate da baka i unučići mogu samo da se sporazumeju, ne i da se razumeju.
To nije razlog za osećaj krivice, da razmišljaš da nikad nećeš biti ponosna na srpski svog mališana, da se pomiriš sa činjeničnim stanjem i tešiš sebe „ako mu bude trebalo nekad da zna srpski naučiće“ ili „neću da vršim pritisak“, da imaš strah da će srpski jezik biti prepreka za jačanje veza sa porodicom u Srbiji… Zato, ako ti je stalo da tvoje dete pre svega voli srpski, uči ga kroz zabavu bez pritiska i opterećenja, kroz igru blisku njegovim interesovanjima.
S ljubavlju i podrškom,
Jovana Dačić